Srpski književni glasnik

698 Српски КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК.

периода који су својим поступцима утицали на ток истсрије свога времена и тежимо да се уживимо у њихову психу и проникнемо мотиве њиховог делања; на исти начин проучавамо и њихове узајамне, социалне односе, проучавајући људе који стоје иза тих односа. Ако бисмо хтели избећи ово задубљивање у сингуларне периоде историје и објашњавање њихово оним што је њима специфично, шта бисмо добили од духовних наука, тежећи да пронађемо законе који базирају на елементарним природним законимар Без сумње сувише празне апстрације, резултате којима се наша наука не би имала да поноси. |

Изгледа да су у другој једној области социологије, у праву, специално у државном праву, пречистили ове појмове. Ево шта се у тој науци сматра као ван дискусије. „Да ли се може ићи и даље, да ли се могу разне историске организације државе свести на једну типску организацију, која би вредела за све ступње цивилизације, као што типска организација једног ступња цивилизације вреди за све народе тога ступња» Одговор на ово питање мора бити одречан. Кад се упореде међу собом разни историски типови држава, онда се види да нема ни једне црте која би се кроз све њих стално провлачила... Упоређивањем разних историских типова државе не може се добити никаква типска организација... већ само го материјал који се у државну организацију калупи, и који, узет сам за себе, не може бити предмет правних испитивања... Најапстрактнија правна формула у коју се један историски тип државе да свести, може имати само историску вредност. Од оног тренутка кад се тај тип државе чијем је логичном објашњењу служила, коначно склони у историју предједним новим модерним типом државе, и сами ти принципи престају бити тачни“...:

1 Слободан Јовановић: „Основи правне теорије о држави“, 1906, стр. 10—11.

“~ ји