Srpski književni glasnik

Научни ПРЕГЛЕД. 350 5 699

4

Коме би било потребније очитати горњу лекцију ако не политичкој економији, тако малтретираној претераним генерализацијама које су одводиле закључцима и „законима“ са чије нам се чудовишности коса у вис диже. Да поменемо, чуда ради, сталну тенденцију да се пронађе теорија вредносши, чија би се важност простирала на сва времена, чак и на времена где је владала затворена кућна привреда; или да се да таква дефиниција капишала (највећма историске категорије у политичкој економији) тако да чак и оруђе дивљаково може бити субсумирано под тај појам; или класични манир Рикардов да амортизацију лука и стреле дивљакове рачуна по таблици употребљеној на лондонској берзи у његово доба. ИМ тако даље, и тако даље. Није се дакле чудити оном „презирању људи од науке“ о коме говори Ингрем. А сумњам да би се што боље заслужило још даљом једностраношћу, тежећи да се на социологију примене_ принципи неорганске природе кроз биологију; у том случају на пример добили бисмо „важне“ закључке да социалним животом управљају љубав и глад (тенденција одржава јединке и феле), а ови да су условљени хемиским процесом у ћелици. Каква би се величанствена научна зграда дала подићи на основи ова два волшебна закона који све објашњују!

Као реакција на класичну школу у Немачкој се јавила исшориска школа, која је опет од економно политичке науке начинила чисту дескрипцију. То исто тако мало користи овој науци као и оно прво. Стога се може са највећом радошћу поздравити покушај једнога човека као што је Сомбарт, човека огромне способности капирања и широке културе, да политичку економију спасе лутања, указујући на њему интимну природу, на њену душу.

Др. Милорад НЕДЕЉКОВИЋ.