Srpski književni glasnik

124 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

И најзад положише смртне остатке Трајкове уз гласно јецање свију које је врли покојник за живота обасуо доброчинствима, — а огроман је њихов број! — у мрачну раку, у хладни гроб.

Оде Трајко у бољи живот и остави неутешну удсвицу, мајку седморо деце, да стрпљиво сноси тешко бреме живота, које јој је наметнула неумитна судбина, и да се тако нада састанку са њиме у оном другом свету, где живот вечито траје и где никад не престаје срећа.

Тестаменат би у присуству сведока отворен 25 фебруара 1905. По њему, радњу наслеђују синови, с тим да се ве деле и да фирма остане иста, сва готовина, у износу 1: милион динара припада удовици, односно синовима (Трајко, срећан као ретко који човек, имао је само мушку децу) ако се она преуда: 200 динара трговачкој омладини; 100 динара оставио је покојник Душану Силнем: „да шири идеју Српства и витештва“, 3000 динара гавештао је добротвор Академији Наука да оснује: „фонд Трајка Ћирића“, који ће имати за задатак да, после извесног броја година, када се капитал удвостручи (а покојник је израчунао кад ће то, по 59, наступити), помаже издавање књига патриотске садржине и, по могућству књиге морално-поучне; 150 динара завештао је племенити дародавац фонду сиромашних ученика, а 75 динара Максиму, своме дугогодишњем слузи.

Сви су хвалили Трајкову супружанску нежност, јер је он претворио све своје непокретности (сем радње) у готов новац, да би удовици уштедео бриге и труда. (И ако је Трајко. тако рећи, до последњег часа боравио у радњи, као да му није ништа, он је ипак знао одавнои предвиђао од дужег времена своју смрт. Неки су тврдили и да је на овим операцијама много зарадио, а не само уштедио удовици труд, јер је Трајко оном својом „природном интелигенцијом“, коју су после толико хвалили код њега, умео предвидети нагло падање цене кућа, које је заиста наступило, расло и пунило запрепашћењем

Ц/;

. а

> 4