Srpski književni glasnik

738 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

— Каква беда! Оно истина, нужда је, али има нужда и нужда, госпођо. Ето ако човек седи у затвору, или је, репимо слеп, или без ногу, онда то, одиста, недај Боже ником, али ако је он у слободи, при својој памети, очи и руке има, снаге има, Бога има, онда шта му још треба» Мажење, госпођо, невештина, а не беда. Ако ви, рецимо, добра господа, по образовању свом, пожелите да му из милости покажете како да ради, он попије ваше новце по својој подлости, или, још горе, отвори крчму, те почне да пљачка народ вашим новцем. Изволите говорити — беда. А зар богати сељак живи бољег Исто онако, опростите као свиња. Грубијан, букач, глупак, само се гоји, с њушком надувеном, црвеном — чисто би човек размахнуо и шљепио га, подлаца! Ето Ларион из Дубечне је такође богат, а, чини ми се, дере лику у вашој шуми не горе од каквог сиромашка; и он псује, и деца му псују, а чим попије више но што треба, забије носем у бару па спава. Сви они, госпођо, ништа не ваљају. Поживи човек с њима у селу баш као у паклу. Дошло ми је село до гуше, и, хвала Богу, цару небесном, и сит сам, и одевен, одслужио сам у драгонима свој рок, три године сам кметова, и сад сам слободан козак: где хоћу, тамо и живим. У селу не желим да живим, и нико нема права да ме натера. Говоре, жена. Ти си, говоре, обвезан да живиш са женом у кући. А зашто тор Ја јој се нисам најмио.

— Кажите, Степане, ви сте се оженили из љубави — питала је Маша.

-— Каква је љубав код нас у селу — одговори Степан и осмехну се, управо, госпођо, ако вгм је угодно знати, ја сам ожењен по други пут. Ја нисам Куриловац, ја сам из Залегошча, а у Куриловку су ме после узели. за зета. Значи, отац није желео да нас дели између себе — нас је пет брата, ја се поклоним и дођем у туђе село за зета. А прва ми је жена умрла у младим годинама.

— Од чега