Srpski književni glasnik
ОР РРИТР
из МАДА]
%.
и,
ду ај “ер ;
ЈЕ; Мао,
С 4
и не
каса
Мој живот. 739
— Од глупости. Дешавало се да плаче, једнако плаче и плаче без мере, па је тако и почела венути. Све је пила којекакве траве, да се пролепша, па је, мора бити, повредила утробу. А друга моја жена, из Куриловке — шта је у њојг Сеоска жена, сељанка и ништа више. Кад су је просили за мене, допала ми се; мислим, млада, бела по себи, живе чисто. Мати као да јој је нерадна и кафу пије, али што је главно, значи, чисто живе. Дакле, оженим се, а другог дана седнем да ручам, наредим ташти да ми да кашику, а она ми да кашику, и, гледам, избрише је прстом. Ето ти на, мислим се, лепа је у вас чистота. Поживим с њима годину дана, па отидем. Ја бих се, можда, оженио варошанком, — настави, по-
" Ћћутавши. — Говоре, жена је мужу помоћница. За што ће
ми помоћница, ја ћу се и сам помоћи, а ти боље са мном поразговарај, а не тако, да буде једнако та-та-та-та, већ опширно, осетљиво. Без доброг разговора — какав је живот !
Степан на једном заћута, и одмах се зачу његово досадно, монотоно „у лу-лу-лу“. То је значило да ме је видео.
Маша је често одлазиле у воденицу и у разговорима са Степаном очевидно је налазила задовољство; Степан је тако искрено и убеђено грдио сељаке — и њу је вукло к њему. Кад се враћала с воденице, сваки пут је онај луди сељак, што је чувао башту, викао њој:
— Девојчице Палашка! Здраво, девојчице Палашка! — И лајао је она њу као пас: — Ав! Ав!
А она се заустављала и гледала га пажљиво, као да у лајању тога лудака налази одговор на своје мисли, и, вероватно, оно ју је привлачило исто тако, као грдња Степанова. А код куће ју је очекивало макакво извешће, као, на пример, да су нам сеоски гуске уништиле купус у башти, или да је Ларион украо вођице, и она је слегнувши раменима, говорила с осмехом :
— Па шта ви хоћете од тих људи!
Она је негодовала, на души јој се купио јед, а ја сам се, међутим, привикао на мужике и све ме је више
47