Srpski književni glasnik

б: |

НОЋ ЈЕ ТАКО ТИХА, ПОЕЗИЈЕ ПУНА...

Ноћ је тако тиха, поезије пуна

Моје срце с душом хоће да запоје, Саме пјесме зраком криле се и роје... Ноћ је тако тиха, поезије пуна.

Звјездовито небо једна пјесма сама, Али риме даље у ружама снију,

Све се вјешто, тајно у латицам крију, Звјездовито небо једна пјесма сама.

Моје срце с душом хоће, да запоје, Али цијела нарав химна је без ријечи, Поезија плахо пред отајством клечи, А пјесме се зраком и криле и роје.

РикаРД КАТАЛИНИЋ ЈЕРЕТОВ.