Srpski književni glasnik

пен те у ЊЕ .

ПАЛАНЧАНКА. 743 =

Кад се, с мога ока, маглен вео скида, 3

Ти си, покрај мене, ко срећа промакла. У Гледам те румену, и здраву, и младу, -

Стидљиву и чедну, у вечитом раду; Девујеш и ћутиш, док те не удаду У истој улици, у истоме граду.

ВлАДИМИР СТАНИМИРОВИЋ.