Srpski književni glasnik

СОЦИЈАЛНА ПСИХОЛОГИЈА ХЕРЦЕГОВАЦА

Већ смо у почетку истакли. да се неке народне психолошке особине могу сматрати као нарочита група стваралачких фактора. Сада ћемо показати које су те особине, и на који су начин утицале.

И испитивања ових питања покренуо је Ј. Цвијић. Слиједећа проматрања вршена су у смислу његових погледа. Пошто од Цвијића имамо само опште индикације о овом питању, потребно је да према његовим, у више махова изнесеним, погледима представимо главне задатке

и методе ових проучавања.

Тежиште ових испитивања не чини садржина народне свијести, па ни оно што чини садржину његове душевне културе, већ начин осјећања, мишљења и схватања“, структура душе, боја и интензивност осјећања. Елементи народне душевне културе и садржина свијести узимају се овдје у обзир само у толико, у колико је на њих утицала структура народне душе (мијењајући, стварајући и ајустирајући). Дакле, овдје је главно питање, како и колико утичу разне психичке особине на разне облике народног живота, на његову материјалну и душевну културу, затим у колико ове особине могу бити узрок нарочитом привредном и социјалном карактеру и историјском значају појединих области. Према свему изгледа да

1 Један одељак из дела „Херцеговина“, које се штампа у У књизи „Насеља српских земаља“, у издању Српске Краљевске Академије.

2 Ј. Цвијић, „О научном раду“. Београд 1907, стр. 25.