Srpski književni glasnik

Милтон. 763

гађају који нас је једини уздигао над оне робове, погурене под жезлима Бранденбурга и Браганце. Нема сумње, из грађанског рата произашло је много зала. Али то је била цена наше слободе. Да ли је тековина била вредна жртвег Лежи у природи ђаволу тираније да истрза и искида тело које напушта Да ли су муке беспрекидног поседнућа мање грозне од борбе за време страховитих молитава којима се он изгони2

Кад би било могуће да једач народ може оборити један нестрпељив и самовољан систем под који је доспео, без лудих и свирепих дела, онда би половина пребацивања деспотској сили постала излишна. Ми бисмо, у том случају, били приморани признати да такав систем бар не производи никаквог штетног дејства на интелектуални и морални карактер народа. Сажаљевамо насиља која прате револуције. Али чим су насиља свирепија, тим смо више уверени да је револуција била потребна. Жестина ових насиља биће увек у сразмери са крвожедношћу и душевном кржљавошћу народа; а крвожедност и душевна кржљавост биће у сразмери са угњетавањем и унижавањем под којима је народ био навикао да живи. Тако је било и у нашем грађанском рату. Поглавице цркве и државе пожели су само оно што су посејали. Они беху забранили јавно расправљање; они беху учинили све своје да одрже народ у непознавању својих дужности и својих права. Зајам им је био враћен на праведан и природан начин. Ако су имали да пате од тога што је народ био душевно заостао, то је било с тога што су они изискивали од њега исто тако слепо покоравање.

Карактер оваквих револуција такав је да ми у њима увек видимо најпре оно што је најгоре. Све док људи не буду неко време слободни, они не знају како да се служе својом слободом. Становници винородних покрајина јесу у опште умерени. У поднебљима где је вино реткост, неумереност је необично развијена. Један од скоро ослобођен народ даде се упоредити са каквом северном војском, утабореном на Рајни или на Ксересу.