Srpski književni glasnik

764 Српски Књижевни ГЛАНСИК.

Веле, када војници, у таквој прилици, виде први пут да могу уживати без мере у тако ретком к скупом раскошу, ниједан међу њима неостане трезан. На скоро, пак, обиље учи их дискрецији; и пошто је вино било кроз неколико месеци њихово свакодневно пиће, они постају умеренији него што су икад били у својој властитој земљи. На исти начин, последњи и трајни плодови слободе јесу разумност, умереност, и саосећање. Њезино непосредно дејство показује се често у одвратним злочинима, противречним заблудама, кад год у најотворенијем скептицизму, а кад год у најзавијенијем догматизму. Њезини непријатељи воле да је излажу управо овој кризи. Они обарају скеле са на пола довршене зграде — показујући на прашину што се пуши, на опеке што се руше, на собе без удобности, на застрашљиву неправилност целог појава; и тада презирно питају где се налази тај обећавани сјај и удобност. Ако би тако бедни софизми могли кога да увере, онда не би било нигде на свету једне _ добре куће или једне добре владе.

Ариосто нам прича лепу бајку о једној вили која је, по неком тајанственом закону њезине природе, била осуђена да се јавља, у извесним добима године, у облику гадне и отровне змије. Они који су је вређали за време њезиног преображења, изгубили су за увек право да узму учешћа у благодатима које је она делила. Али онима који су је, поред све грдобе њезиног изгледа, сажаљевали и заштићавали, она се доцније открила у дивном и небеском облику који јој је био прирођен, ишла за њиховим стопама, испуњавала све њихове жеље, пунила њихове домове богатством, и учинила да буду срећни у љубави и победници у рату. Слобода је један такав дух. Кад год она узима на се облик мрског рептила. Она пузи, она сикће, она уједа. Али тешко онима онима који би, згађени, покушали да је смрве! А благо онима који се нису бојали да је приме у њезином срамном и грозовитом облику; њих ће она касније наградити кад дође време њене лепоте и њене славе.