Srpski književni glasnik

“4 а

У, Ј

у БИСИ Трен МО 4 ПА Нера Гире

мм Уа

9

ај“ реаРЕСе "у

У ј

УМЕТНИЧКИ ПРЕГЛЕД. ТЕС

приметити да нам они сви долазе са југа, из Црне Горе и Далмације. Осим неких врло малих покушаја Г. Стефановића, Србија и Београд нису уопште сликани, што је карактеристично по живот наших сликара. Друго, „Српско Уметничко Удружење“ је било богатије у томе. Портрети су друга занимљивост изложбе. Г. Вукановић долази са своја три портрета и једним пастелом на прво место. Портре Г-ђице Олге Јовановић је прилично леп успех у модерном портрету, који као на Западу, у наше доба, тежи све више да буде уједно уметничка композиција, да изиђе из баналног става за снимање и да унесе покрета и линија, који би били и карактерни

и уметнички. Г. Вукановићев рад је донекле у томе новина

у нас (Г. Паја Јовановић излаже на страни), и ми морамо да се радујемо томе: тако уметност улази у куће. Истина уметнички портре Гандарин, Болдинијев, Каро-Делвајев и других има ту опасност што може да склизне врло лако (као често код Болдиниа) у лажно афектирање и неукусну претераност, која је не ретко последица уметниковог попуштања своме клијенту, али је и тај начин већ дао неколико ремек-дела. Један изврстан и без сумње већ готов рад је, и поред свога скромног назива, „Студија за портрет“ од Г. Мурата. Рађена у светлим бојама, на црвеној подлози, та врло лепа глава има толико сјаја живота на кожи и у очима, толико. стила у контури и у цртама да је не само готов портре, него и потпуно готова слика. Г. Мурату служи на част што је заиста успео, одступивши од тонова своје палете; њих се он држи у другом портреу, Г-ђе Др. В. Ј. Слика, коју уметник назива студијом, један је од три или четири највише уметничких ствари на изложби.

Међу портрете долази „Тип Црногорца“ од Г. Почека, пластичан, стваран, али са рђаво распоређеном све: тлошћу: глава особе на први поглед изгледа да није средиште наше пажње. „Стари Дубровчанин у народној ношњи“ од Г. Лалића нема оне свежине и искренссти,