Srpski književni glasnik

778 Српски Књижевни ГЛАСНИК. нити јачине у колориту као Црногорац Г. Почеков, али је боље компонован.

Г. Урош Предић има на овој изложби четири рада одређених за једну капелу: Ћирило и Методије, и триптих Димитрије, Борђе и Никола. Они су декоративне природе и имају ту новину што обнављају византијску златну ореолу. Иначе су радови Г. Предића већ добро познати нашој публици, и стога је непотребно говорити и о његовој техници, која би се могла једино испитивати на овим стварима рађеним у стези једног нарочитог и одређеног стила.

· После ђачких ралова савесног и ларовитог Г. Љубомира Ивановића, међу којима врло добра „Глава старца“, долазимо на једног савршеног уметника у „еац Топе“, Г. Јосифа Даниловца. Он је изложио приличан број ствари, међу којима један портре, у коме његово перо достиже тонове сликарске четкице. „Крај жељезнице“, „Црни хлеб“ и „Из Ријеке“ су студије призора из фабричког и радничког живота, који ужива нарочиту милост свих гравера, и чија се црна, чађава атмосфера и морална боја највише слажу са тоном ове врсте сликања. Ипак, сразмерно вештини цртања и компоновања, Г. Даниловац · није изнео велики моралан садржај. Неки од његових радова су само прости цртежи силуета, али ипак он чини част изложби „Ладе“.

Као увек на изложбама, скулпгура је мање заступљена. Њој нарочито недостаје већих дела и врло је сиромашна у предмету. Г. Ђорђе Јовановић је најбогатији (око четрнаест бројева) и најразноврснији. Од њега је онај тежак проблем вела превученог преко лица („Туга“), две три омање студије претворене у композиције („Коза Бејотадеп5ј5“, „Напуштена“, и тако даље), неколико портрета, и, нарочито, маска „Чика-Милована“ (Глишића), која као какав мотив са кладенца има испод сократског

чела широки, меснати осмех доброћудна џина, изгледа —

нам најбоља ствар у сали. Портре Г-ђе Роксандић одГ. _ Роксандића је пун живота, покрета и сличности. Уопште