Srpski književni glasnik

УМЕТНИЧКИ ПРЕГЛЕД. 779

вајарско одељење, и ако сирото већим и дубљим стварима, оставља бољи утисак него што је се било надати са оним мањим бројем суделовача.

Изложба „Ладина“, да завршим, успела је данас са својом разноврсношћу, са новином у портрету, и са својим песничким пејсажем.

Према првој, она има и несумњивог напретка и новина, и дала нам је два нова имена.

Милан ПРЕДИЋ.

ДВАДЕСЕТПЕТОГОДИШЊИЦА Г. СТЕВАНА МОКРАЊЦА.

Двадесетпетогодишњи јубилеј Г. Стевана Мокрањца · мохге се, без мало, сматрати као јубилеј српске уметничке музике. Јер историја српске уметничке музике није старија од тридесет година. Рад Г. Мокрањца испуњује дакле целу досадашњу историју српске музике. Целу ону борбу са предрасудама, некултуром, коју су нам ставили Турци и са одсуством сваког смисла за уметничку музику, водио је Г. Стеван Мокрањац и довео музику на један, према нашим приликама, доста висок ступањ. Његов цео рад усредсредио се поглавито на вокалну музику и на томе нам је пољу оставио, поред свога савременика Г. Јосифа Маринковића, дела, која ће и њих обојицу и многа поколења преживети. Име Г. Стевана Мокрањца ући ће у онај низ бесмртних имена, оснивалаца наше књижевности и уметности. Најећа заслуга Г. Мокрањца је прикупљање народних мотива из свију крајева Српства. Благодарећи њему, ми данас имамо један велики низ сакупљених народних мотива, који су драгоцени по историју наше народне културе. Као што је Вук Караџић скупљао народне песме из свих крајева српства, тако је и Г. Мокрањац скупљао музику нашега народа. Но, најпосле, да је Г. Мокрањац само скупио народне мотиве и забележио их, он не би био још оно постигао, што је у ствари постигао. Он је ове мотиве проучавао, и ако не у каквој научној расправи, __књизи или музичкој студији; он је практично поставио