Srpski književni glasnik

•

780 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

неку врсту хармонијског система на основи и карактеристикама српских народних мотива и њихове егзотике. Он је јединствено добро умео да доведе у везу научно постављену теорију западњачке музике са егзотиком источњачких мотива. И пре Г. Мокрањца, и за време његово, па и после њега, било је покушаја овакве врсте. Но једно због слабе музичке и теориске спреме, а друго због доста многобројних, неталентованих и скроз музички неспремних, са слабом интелигенцијом и културом, странаца, који су дуго по нашој музици баратали (што неки и данас чине), српска музика је била у горем од примитивног стања: она је била дилетантска. Г. Мокрањацје оживео и уметнички изглед дао српској музици, незналицама исквареној, испретураној и унакаженој. Он је скупио грађу и за музичаре композиторе, који ће моћи изучавати особине мелодија појединих крајева Српства, и на тој основи створити читав правац, читаву једну школу, читаву једну епоху српске уметничке музике, коју ми још у овоме смислу немамо. Даље, његов рад биће грађа за музичког теоретичара, који ће из тих мотива моћи створити читав један систем, један систем порекла, хармоније, облика и средства српске музике. И онда, ако кад год српска музика да једнога Чајковскога, Сметану, Дворжака, Грига или Шумана, име Г. Мокрањца и његове заслуге за српску музику неће бити мање.

Г. Мокрањац је у своме правцу без мало дошао до краја — он ће тај правац и завршити, јер директно у овоме правцу неће се моћи много шта још учинити. Будућност наше музике лежи у другом правцу, а то је развијање већих облика вокалне, а нарочито инструменталне музике, и то у потпуно оригиналном уметничком смислу а у духу наше народне музике. Мотиви и хармонија Г. Мокрањца могу нам служити као основа, на којој ћемо дати нов правац нашој музици, која ће већим облицима, разрадом у вишем стилу, великим размерама, доћи до српске уметничке музике. Овим не мислимо· да кажем да ми данас немамо уметничке музике, него да су та