Srpski književni glasnik

УМЕТНИЧКИ ПРЕГЛЕД. 781

дела, која чине нашу уметничку музику, данас усамљена и не дају један позитиван, одређен правац — не чине једну школу.

Што више проучавамо радове Г. Мокрањца све ћемо више проналазити лепота и умешности у хармонизацији и разради народних мотива. Нарочито ће се истицати природност његове хармонизације, солидност и збиља његове обраде. Он је позитиван музичар, како је ретко ко и међу млађим српским музичарима. У сваком његовом такту осећа се зрелост и промишљеност. Осећа се да је све потекло из сигурне руке, од човека који уме својим талентом да влада. А то је особина која пресуђује вредност једнога уметника. То је оно што га чини правим уметником и одваја га од гомиле полу-уметника, који личе на дилетанте. Г. Мокрањац је позитиван музичар, који зна шта хоће, који има власт над самим собом и који има јасан преглед својих сила. Он уме да употреби згодно и лепо сва средства која стоје на расположењу једном образованом музичару. Његова дела не пате од превелике обраде и контрапунктских претоваривања. Г. Мокрањац промишљено разрађује и уме да буде умерен. Па ипак, не треба ово све сматрати као прост рачун једнога теоретичара, без појезије, без душе и уметничког осећања. Његове су обраде пуне душе и појезије. Он уме да покаже сву појезију, дубину осе. ћања, музику и патетичност српских народних мотива. Г. Мокрањац уме њихове лепе особине да истакне својом обрадом. Као пример навешћу Х руковет (Охридске песме) МГ руковет (Хајдук-Вељко) и М руковет. У Х рукоковету налазе се места са изванредним мотивима, које је Г. Мокрањац тако хармонизирао, да се још више издижу. Моћ је ових мотива таква, да нам изазива пред очи слику плавог Охридског језера, сутона како пада над њим, месечине, која се огледа у благим таласима; ми чујемо одјеке удаљене песме како лебди над тихом водом. Па онда, како је патетичан МГ руковет (Хајдук

Ње>.