Srpski književni glasnik

182 Српски Књижевни ГЛАСНИК. _

Вељко) са својим последњим делом „Болан ми лежи, море. Кара-Мустафа“. Овај је крај читава лабудова песма пропасти једног хероја. Изванредно је изразита мелодија хармонизација код оног места где Кара-Мустафа вели: „Нека гу паше тај Хајдук-Вељко, јербо је бољи јунак од мене“. Па колико је патетично оно место на крају, које чини врхунац овога руковета: „Нека гу љуби, море, тај Хајдук-Вељко, јербо је бољи јунак од мене“. Тешко је наћи још један мотив не само међу српским, већи међу страним мотивима који је овако силан и изразит као песма „Кара-Мустафина“ која је исто толико јака и силна као што је у Станковићевој „Коштани“ јако Миткино осећање: „Жал за младост“. И Кара-Мустафина је песма песма пропасти херојства: „Нека гу љуби, море, тај Хајдук Вељко, јербо је бољи јунак од мене“ !

Но не само на пољу скупљања народних мотива и њихове обраде већ и на пољу наставе и образовања ширега круга урадио је Мокрањац као нико до данас. Он је оснивалац Српске Музичке Школе. Он је као диригент подигао „Београдско Певачко Друштво“ на висину најбољег српског певачког друштва на висину, на којој ће га бити, после њега, сваком музичару тешко одржати.

СТЕВАН К. ХРИСТИЋ.