Srpski književni glasnik

784 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

хова пада под власт Турака до 1850 године, али не може добро послужити за допуну горњима, јер је израђена неспретно и једнострано: у њој се узима у вид само мусломански елеменат; а већо „Краткој босанско-херцеговачких краљева повестници“ Јов. Рајића (превод с немачког с Рајићевим примедбама, 1 изд. у Бечу 1798, 1 изд. у Београду 1847), не треба ни говорити у овој прилици. Због тога је била потребна једна добра Историја Босне и Херцеговине у целини, па зато и треба похвалити намеру Г. Станојевића. Друга је пак ствар колико је он успео у том послу и колико је овом књигом одговорио очекивањима с правом полаганима на њ.

Ова кратка Историја Босне и Херцеговине компилативног је карактера: први и много већи део пренесен је из његове „Историје Српског Народа“ која је и сама таква, а остало је изведено по разним списима о босанскохерцеговакчој прошлости. Тим пак што кажемо да је таквог карактера, ми не мислимо да је унапред осуђујемо, што није изворно дело. Овакви историјски списи, што постају поводом каквог догађаја, и намењени су широј публици, обично су таквог карактера и нису за подцењивање, ако их раде стручњаци, који на историју гледају као на науку и којима су познати захтеви за историјски рад које било врсте. Јер такви људи, и ако се за све партије свог списа не служе изворима, зато што знају литературу свог предмета и вредност појединих дела, знају где ће се обратити за тачне податке, у мноштву чињеница знају одабрати најглавније и најкарактеристичније, знају одредити основну чињеницу према којој се друге одабирају, класификују, распоређују и доводе у узрочну везу, знају конструисати целину, дајући јој потребан историјски оквир. Дакле, чак и кад популаризују науку, људи који је познају не одузимају јој њен битни карактер. Они се старају да што тачније и што јасније представе прошлост. Стога и такви послови могу бити и јесу од користи, па смо и ми рачунали на корист од овог списа.