Srpski književni glasnik

Научни ПРЕГЛЕД. 785

Али кад је какав историјски спис компилативног карактера, он мора бити добро израђен и имати нарочитих одлика, да би се о њему рекло да је добар. Г. Станојевић мисли да је такав и овај његов спис. Тако се бар може судити по његовим речима у Предговору на страни У. Јер наводећи тамо како му је ова кратка Историја Босне и Херцеговине рађена као и његова „Историја Српског Народа“ (Београд, 1908) вели како и за њу вреди у главном оно што јеу Поговору „Историји Српског Народа“ рекао о овој а то ће рећи да и за њу вреде најглавније тврдње његове, а то су: да јеиу овом делу „прошлост приказана на новој основи, сасвим друкчије него што је досад чињено“ : да су и у њој „сасвим нова концепција и композиција“; и да ћеи у њој „у појединостима без сумње бити недостатака и грешака, али главне замисли, концепција и композиција у целини — то је добро и тачно, и у том правцу тешко да ће се извести велике промене и изнети оправдане замерке“ („Историја Српског Народа“, стр. 385).

Колико је тај суд тачан за његову „Историју Српског Народа“ видећемо другом приликом, а у колико се тај суд може применити на ову кратку Историју Босне и Херцеговине, показаћемо овде.

Прво да се задржимо на овим „главним замислима“, које је писац толико истакао, па ћемо потом прећи и на подробније разматрање књиге.

У сваком историјском делу, па било оно изворно или компилативнс, треба да има и концепције и композиције, али је несумњиво да компилативно дело у колико има мање других одлика према изворном, тражи што бољу концепцију и композицију, јер ће тако потпуније постићи своју сврху. У колико је пак овим делима више потребна тачна историјска концепција и погодна композиција, у толико је у њима лакше то постићи; Према томе се и могло очекивати да ћемо овде наћи и тачну историјску концепцију и погодну конпозицију у главном, које одговарају карактеру и намени књиге. Али овде није такав случај.