Srpski književni glasnik

786 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

На првом месту о правој концепцији у једном историјском спису, о концепцији историје, у овој књизи не можемо рећи ни да је нова, ни да је добра нити пак да је тачна. с

У овој краткој Историји Босне и Херцеговине писац.

је дао политичку историју анектованих покрајина. То значи да њена концепција није новл, јер је прошлост тих покрајина и досад тако обрађивана, па и у горе побројаним списима. Али она није ни тачна, чим у овој Историји, као политичкој. не видимо оне битне чињенице за политичку историју, према којој се остале одабирају, класификују и доводе у узрочну везу да се објасни главна, и кад се одабирају само политичке чињенице, да се из њих створи политичка историја. Концепција политичке историје, по којој се узимају само чињенице једне категорије, није тачна, јер, принципиелно посматрано, нема политичких чињеница које се не би одређивале или које не би биле праћене културнима, и специјално социјалнима. Према модерном схваћању, политичка историја собом обухвата све чињенице из живота народа чија се прошлост износи, дакле и политичке и културне; сем тога, како крупне чињенице политичког карактера, из којих се ствара основ и које сачињавају главни део политичке историје, нису резултат само других политичких чињеница него и културних, значи да се једне од других не могу потпуно издвајати. А тога још најмање може бити у политичкој историји Босне и Херцеговине. Више него за историју које биле друге покра-

јине српске, тамо се морају имати у виду чињенице обеју

категорија; без и једних и других, заједно узетих, апсолутно је немогуће не само правилно изложити прошлост анектованих покрајина него и разумети и објаснити најинтересантније догађаје и појаве у њој. А то писац није учинио. Његова је концепција политичке историје Босне

и Херцеговине једнострана, непотпуна; то је застарело

гледиште о политичкој историји.