Srpski književni glasnik

ВН И

КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК

КњигА ХХП, Број 11. — 1 јуни, 1909.

ВЕЧЕРЊИ ПОСЈЕДАК.

Ништа горе, него кад се, по обичају, сви. састану и окупе на посједак, а нема о чему да се говори. Читав комшилук, изиђе и окупи се, чим се почне смркавати, чим први мрак пане. Пред свачија врата намјесте се или дугачке, двоножне, расклимане клупе, или мале, сниске, троножне столице, по којима засједну домаћини и домаћице, са синовима и кћерима; између клупа или столица намјесте се овеће, тешке, меке наслоњаче, које се, обично, нуде коме познатијем пролазнику или госту из друге махале. Нема ли, случајно, ни госта ни пролазника, онда се на те наслоњаче спуштају понуде изнесене из куће: и големе, дубоке таблице, препуне дувана и боца с ракијом и вином, и кришке наранче, којима се мезети; чак се нађе и по неки локум или урмашица. И, замислите те чудне незгоде, кад, и поред запаљених чибука и испијених чашица, нема о чему да се говори!.. Ама ником ништа да пане на памет, нико да се досјети нечему, па да започне и заповрзе разговвр!.. Ништа!.. Као за инат деси се, па нити ко у махали умре, нити ко скрха врат

51