Srpski književni glasnik

4

Р

А

2:

+ КА

Х

пепелу

“|

У

4" за ке „А МУ

ФМ ИЊи

“

а аи ·

~. а до 1

Мик фис « Бе

пи

о

ве,

5 Ли. | Е уце

% о

> А и

"ТУ

ВЕЧЕРЊИ ПОСЈЕДАК. 803

— А јесте ли чули да нам се у махали родило ранче2 — запита отегнуто, подсмјехујући се. — Чули сте, а2

— Ех» — отегну Осман ага тарући крмеље и као не верујући. — Зарг

— Јес!... Данас се родило, — додаде Томана живље и пребаци ногу преко ноге. — ИМ, кажу, здраво је и читаво...

— У лоповској махали може и то бити, — напрасито окреса Хаџи-Ибрахим, који је ноћас снијевао, да су му мајстор Глигина дјеца украла из баште крошњу смокава, па се он и сад љути и попријеко гледа мајстор Глигу. — Међу лоповима све може...

_— А ко га роди» — запита мајстор Глиго, као зачуђено и не гледајући Хаџи-Ибрахима. — Ко му је мати2. 5 — Мати му Потр«уша. –—- одговори Томана намигнувши. — Кршна!.

— Она2

И већина их презриво слегнуше раменима.

—- Тако се и наша махала зацрни и опогани, рече једна од жена, сакривена иза леђа мужевљевих, · некако постиђено. — Их!..

— Ружно звоно зазвонило и нама, —- окреса и Томана и поче уздисати. — Досад нам вазда махала била на добром гласу, а сад...

— ..Сад постаде грђа од других, — опет ће она жена, не помаљајући лица.

— Лоповска!.. Лоповска!. — упаде Хаџи-Ибраим поново, готово режећи. — Није никад ни била добра...

Краду се туђе смокве.

Неко од дјеце закријешта у страни и прекиде им разговор. Жене одмах потрчаше тамо. Знала је свака, да се ђеца, међусобно, покрчумала и посвађала, па, у гунгули, некоме можда, напукла глава или се расцвјетао нос. И свака се бојала: да се то није догодило баш њезином дјетету... Тек пошто се увјерише, да је све ситница била и да се разминуло само на једном обичном шамару, вратише се опет и опет посједаше на клупе.

1.