Srpski književni glasnik

804 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

За то вријеме бакал Радован се некако догура до Томане и, хватајући је лагано за чврсту, снажну мишицу, као да је сокољаше, да говори даље.

— Ја. Нестало данас образа и поноса, — опет ће Томана, пошто се сви намјестише и умирише мало. Назлопути се свијет... Нема да се поштење главом брани, нема више... |

— Земан таки, — уздахну Осман-ага, завлачећи руку у Хаџи-Ибрахимову кесу, да изваду духана. Шта ћеш»..

— Зацрни нам махалу...

— Па и није Потркуша заправо из наше махале, — пресијече Радован Томану у говору и опет је, испотаје, ухвати за мишицу. — Она једнако припада свима другим махалама к'о инашој.., Знам јој ја житије добро...

— Ох, — отегну Осман-ага кроз нос. — Баш»

__— Знам, — осијече Радован жешће и, све се више примичући Томани, прекрсти ноге на столици. — Знам и кад су јој оца довели овђеу шехер и ухавсили га због убијства шумарева, и кад је она дошла за њим. Нит она имала кога осим оца, ни отац кога осим ње.. Па шћели и њу да ухавсе.,. Ишла и молила од врата до врата, од судца до судца, од престојника до престојника, да је ухавсе и да јој суде. „Дајте“ вели „пушћите ме баби, јер сам ја његова“... „Не можемо те“ кажу јој | „пустити, пошто ти нијеси крива“ .,. „Ама не може. он“. опет ће она, „без мене спавати. Ја га подворим, јер га пољубим и загрлим, па онда заспе. Он ће умријети без мене“... М сви се тада засмијали. И стари тамничар, онај што и на Бога попријеко гледа и мршти се, и он се засмијао... МИ покупили јој нешто пара и опремили јеу

чаршију... „Хајле ти“ кажу јој „а научићемо ми бабу, да и без тебе спава“... |

— Лопови! — прогунђа Хаџи-Ибрахим љутито и шкргутну зубима. — Лопови једни!

— У чаршији је примише у газда Станишину кућу, — настави Радован, чешући се раменом о раме Тома-