Srpski književni glasnik

808 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

— Шта је с тобомг — испитивао сам ја. —- Тако ти Бога, буди отворена!

— Бићу отворена, казаћу ти целу истину. Скривати од тебе, то, је тако тешко, тако мучно. Мислим, ја волим... — настави она шапатом. — Ја волим, волим... Ја сам срећна, али не знам зашто се тако бојим!

Чуше се кораци, појави се међу дрвећем доктор Благово у свиленој кошуљи, у високим чизмама. Очевидно, овде су око јабуке заказали састанак. Видевши га, она појури к њему нагло, с болесним узвиком, као да јој га ко одузима:

— Владимире! Владимире!

Она се приљуби уз њега, и жудно му је гледала у лице, и тек сам сад приметио, како је омршавила, и побледела у последње време, Особито се то дало приметити по њеном чипканом оковратнику који сам ја одавно знао и који је сада слободније но икада окружавао њен врат, танак и дуг. Доктор се збуни, али се одмах опорави и рече, гладећи јој косе:

— Но, добро, добро.. Што се тако узбуђујеш»г Видиш, ја сам дошао.

Ћутали смо, погледајући са снебивањем једно на друго. После смо ишли у троје, ја сам слушао, како ми је доктор говорио:

— Културни живот код нас још није почео. Старци се теше, да ако сад нема ничега, да је било нечега четрдесетих или шесетих година; то — старци, а ми смо млади, наше мозгове још није дотакао тагазтиз зет, ми не можемо себе да тешимо таквим илузијама. Почетак је Русије био 862; почетак културне Русије, ја тако схватам, још није био.

Али ја нисам слушао та размишљања. Некзко је било чудновато, није ми се веровало, да је сестра заљубљена, да она, ето, иде и држи за руку туђинца и нежно га гледа. Моја сестра, то нервозно, застрашено, заборагљсио, неслободно биће, воли човека, који је већ ожењеп и има деце! Нечега ми беше жао, а чега управо,