Srpski književni glasnik

Мој живот. 809 — не знам, присуство докторово било ми је незнам зашто већ непријатно, и ја никако нисам могао схватити, шта може изићи из ове њихове љубави.

ХМ

Ја и Маша смо ишли у Куриловку на освећење. школе.

— Јесен, јесен, јесен .. — тихо је говорила Маша, гледајући на све стране. —– Прошло је лето, птица нема, и зелене су само врбе. |

Да, већ је прошло лето, још су јасни топли дани, ~

али је јутром свеже, пастири већ излазе у кожусима, а у нашем врту на цвећу роса не пресушује целога дана. Све се чују жалосни звуци, и не разумеш, да ли то даска од уставе куња на својим зарђалим шаркама или лете роде, и тако бива добро на души, и тако се, хоће да живи!

— Прошло је лето... — говорила је Маша. — сад, ја и ти можемо да сведемо рачун. Ми смо много радили, много мислили, постали смо бољи од тога, — част нам и слава, — ми смо успели да се лично усавршимо; но да ли су ови успеси имали приметан утицај на живот што нас окружава, јесу ли донели користи ма комег Не Неумешност, физичка нечистоћа, пијанство, ужасно ве-

„лика смртност деце, — све је остало, како је и било, и , нд тога, што си ти косио и сејао, а ја трошила новце _и читала књиге, ником није пошло на боље. Очевидно,

ми смо радили само за себе и мислили смо само за себе.

Слична размишљања мене су бунила, и ја нисам знао шта да мислим.

— Ми смо од почетка до краја били искрени, рекох ја: — а ко је искрен, тај је и прав. .

— Ко то спори2г Ми смо били прави, али смо ми : неправилно извршавали оно, у чему смо прави. Пре свега, само наше спољашње понашање — зар оно није по-

_ грешно! Ти хоћеш да будеш од користи људима, али већ самим тим што купујеш имање, ти од самога почетка

6 2744" <=;

= У