Srpski književni glasnik

Мој живот. | 815

___за њом слило у том пијаном, дивљем „патрола“ — и ја, __и наш брак, и наше газдинство, и јесење кише; и кад ___је уздисала или се кретала, да би угодније легла, читао ___ сао јој на лицу: „О, да хоће јутро што пре“. | У јутру је отишла. | Ја сам проживео у Дубечни још три дана, очеку|“. јући њу, после сам сложио све наше ствари у једну собу, __ закључао и пошао у варош. Кад сам зазвонио код ин"жињера, било је већ вече, и на нашој су Великој Пле_мићској горели фењери. Павле ми рече, да никог нема _ код куће, Виктор Иванић је отпутовао у Петроград, а _ Марија Викторовна је, мора бити, код Ажогиних на проби. ___Сећам се, с каквим сам узбуђењем ишао после Ажоги__нима, како је куцало и премирало моје срце, кад сам се ___пео по степеницама и дуго стојао на врху на одмори___шту, че смејући да уђем у овај храм мира! У дворници ___на столићу, на клавиру, на позорници су гореле свеће, · свугде по три, и прва је престава била одређена за 13, _и сад је прва проба била у понедеоник — тежак дан. ___Борба с предрасудама! Сви љубитељи позоришне умет_ности били су већ на окупу; старија, средња и млађа су _ ходале по позорници, читајући своје улоге из свешчица. __У страни од свих је непомично стајао Ротква, ослонив _ се слепим очима, и са страхопоштовањем је гледао на по___зорницу, очекујући да почне проба. Све као што је било! | Ја се упутим домаћици, — ваљало се поздравити, ___али сви наједном запишташе, стадоше ми махати, да не __лупам ногама. Све се утиша. Подигоше капак на кла__виру, седе нека дама, и клавиру приђе моја Маша, на__кинђурена, лепа, али лепа некако нарочито, по новом, | > не налик на ону Машу, која ми је пролетос до: _лазила у воденицу. Она запева: Зашто те волим, светла ноћи2 За све време нашег познанства ово је први пут што

__ сам је чуо, како пева. Имала је добар, пун, снажан глас, __и, док је певала, чинило ми се да једем зрелу, слатку,

сте