Srpski književni glasnik
Download:
Show in BnLViewer
ЂУРЂЕВСКО ЈУТРО.
Стидљиво, к'о скоро доведена млада, Кроз честу у брегу јутро се прикрада.
Јутро пуно свеже росе и мириса, Што засипље озго, са неба и виса.
· | Млада, сочна трава најстрасније дише, На јасици лишће једва што се нише.
Птичице у хору кроз брснато грање Поздрављају сложно ђурђевско раздање.
Разгоне се магле танане ко свила, На истоку сунце шири златна крила.
Ено сунца, ето, светлости и зрака, Ето ђурђевскога младога јунака!
Златно му је лице, и груди и недра, Мачеви му златни красе сјајна бедра.
По три копља јунак у небеса скаче. Здраво да си млади ђурђевски јуначе !
Невеста ти земља жудан поглед баца, Зажелела је се топлих пољубаца.
Милорад М. ПЕТРОВИЋ.
сл (2