Srpski književni glasnik

ЂУРЂЕВСКО ЈУТРО.

Стидљиво, к'о скоро доведена млада, Кроз честу у брегу јутро се прикрада.

Јутро пуно свеже росе и мириса, Што засипље озго, са неба и виса.

· | Млада, сочна трава најстрасније дише, На јасици лишће једва што се нише.

Птичице у хору кроз брснато грање Поздрављају сложно ђурђевско раздање.

Разгоне се магле танане ко свила, На истоку сунце шири златна крила.

Ено сунца, ето, светлости и зрака, Ето ђурђевскога младога јунака!

Златно му је лице, и груди и недра, Мачеви му златни красе сјајна бедра.

По три копља јунак у небеса скаче. Здраво да си млади ђурђевски јуначе !

Невеста ти земља жудан поглед баца, Зажелела је се топлих пољубаца.

Милорад М. ПЕТРОВИЋ.

сл (2