Srpski književni glasnik

ПАДА КИША.

Оловно небо и јуче и данас,

А киша пада све јаче и јаче, | Подржи, Боже... и погледај на нас, И дај да небо још за дуго плаче.

Јер те су сузе радоснице наше,

Њих ратар само и зна и разуме,

О падај, кишо, на усеве наше, | Жедна су наша и поља и шуме. |

Кад сине сунце и"кад пуна поља Прелију наше груди светим кадом,

Ми ћемо Бога, Богу нек је воља, Прослављат песмом, љубављу и радом.

МилоРАД М. ПЕТРОВИЋ.