Srpski književni glasnik

64 Српски Књижевни ГЛАСНИК. је Чајковски по молби директора конзерваторијума у Москви, Николе Рубинштајна, за годишњи испит оперског одељења.

Истога дана, 13 фебруара 1881, кад је Москва у конзерваторијуму слушала „Оњегина“, Петроград је слушао нову оперу Чајковског „Орлеанку девојку.“ — Успех у Петрограду био је незнатан. — ИМ доцнија представа „Оњегина“ у Петрограду пропала је, тако, да је Чајковски хтео да ради сасвим у другом правцу своје будуће драмске композиције. После некога времена „Оњегин“ је доживео васкрсење, и од тога доба он је прошао готову сву Европу.

И ако је Чајковски био савремен, и неки његови савременици сматрали га чак и за револуционара, ипак није могао да се сложи са Вагнеровим мишљењем у оперском питању. Ма да је студирао Вагнерове партије, био присутан свечаном отварању позоришта у Бајрајту и слушао цео „Нибелунген“, ипак Чајковски није могао да разуме Вагнера и остао је према њему, његовим теоријама и уметничким радовима хладан, и радио је своје опере више у старом стилу, са дуетима, терцетима, аријама, фин:лима и другим, већ у старој форми, потребним нумерама.

Па ипак је Вагнер имао неки мали утицај на Чајковскога у драмској музици. Јер Чајковсков оркестар у „Оњегину“ је слободан, одвојен од певача. — И ако Чајковски није баш усвојио Вагнеров принцип, ипак неке мотиве у Оњегину сматра за главне и проплеће их кроз целу оперу. И поред тога, што је облик његове опере бар у пола стари, моћи ће и сваки објективан Вагнеријанац да је слуша и да ужива у чисто музичким лепотама, којима Чајковскова опера обилује.

Друге су његове знатније опере: „Опричник“, „Ковач Вакула“, „Мазепа“, „Пик-дама“ и „Јоланта“. „Пикдама“, за коју је либрето написао брат Чајковскога, Модест, по новели Пушкиновој, друга је опера која је доживела славу „Оњегина“. Ова је опера на првој представи имала бољу судбину но „Оњегин“, јер је њен успех