Srpski književni glasnik

822 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

писаним биографијама. Ту би ваљало још додати и, на начин који је ученицима нижих разреда разумљив, изло:· жене главне књижевне родове, јер је заиста чудно да ученик чита песме, приповетке и романе, и иде у позориште, а шта је све то, оставља се да му се као некаква тајна открије тек у петом и шестом разреду гимназије. Зар није боље да ученик | или [ разреда на пример, кад му се прочита једна Змајева песма коју има да научи на памет, у исти мах сазна и ко је њен писац, да одмах види и његову слику, да научи понешто из његовог жи. вота, да чује за наслове његових бољих ствари које ће он у слободним својим часовима од своје воље узети да читаг На тај начин необично би се подигло ученичко интересовање за добру књигу, и упознавши се са неко. лико књижевних имена, ученици не би лутали тражећи шта да читају.

Курс књижевности у вишим разредима био би историски као и до сада. Али кад имамо један курс књижевности у нижим разредима овакав као што смо га изложили, онда се не може догодити да ученик средњешколе у школи први пут чује за Бранка Радичевића, Његоша, Лазу Лазаревића, Стјепана Митрова Љубишу, Борисава Станковића, и тако даље, тек у УШ разреду, на крају свога школовања, у место да се његово књижевно образовање развијало на основу интимнога рапијега познавзња писаца кои представљају главна имена наше националне литературе.

Да споменемо, најзад, и ово. Многобројнији део ученика средњих школа напушта школовање најдаље после четвртог разреда, Узимамо за пример Другу Гимназију у Београду, у којој нижи разреди обухватају тринаест одељења са преко шест стотина ђака, а виши разреди пет одељења са испод две стотине ученика. Зато је од ширега просветнога интереса да ови ученици, на: пуштајући школу, собом понесу у разне струке не само доста писмености, него и многи међу њима несумњиво и љубав према читању добрих књига.

Милош Ивковић.