Srpski književni glasnik

МЕ КРАДЕ ОБЕ

ки ли. (Крај). Већина опажања која смо довде забележили о Мил_тоновом јавном карактеру, даду се применити на њега · само као на јединицу једног великог тела. Наставићемо бележећи неке особености које га разликују од његових савременика. Да постигнемо тај циљ, потребно је да се у кратко обазремо на странке на које политички свет беше у то време подељен. Морамо изјавити да наша опажања смерају да се односе само на оне који су припадали, из искрене наклоности, једној или другој страни. У време народне узбурканости, сваку странку, као какву источњачку војску, прати једна руља од табора до та· бора, бескорисна и бездушна фукара, која скита свуда уоколо куда војска пролази, надајући се да дигне штогод под њезином заштитом, гли напуштајући је на дан борбе, и узимајући често учешћа да је утамани после пораза. Енглеска, у доба о којем говоримо, имала јеу изобиљу такових превртљивих и себичних политичара који пренашаху своју потпору на сваку владу чим се она показиваше; који целиваху руку краљу 1640, и пљуваху му у лице 1649. Они клицаху с једнаким одушевљењем кад је Кромвел био миропомазан у Вестминстер Холу, и кад је био поведен иа вешала у Тајбрну. Ти исти има_ђаху за ручак телећу главу или пржене рампстеке, одсецаху гране с храстова или их на њих причвршћиваху. према томе како се мењаху прилике, без трунка стида или одвратности. Њих ми и. не узимамо у рачун. Ми

у ИРУ Р

јод

ет“ Е3 Е