Srpski književni glasnik

824 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

стварамо своје мишљење о странкама по оним људима који су заиста заслужили да се зову страначким присталицама. Најпре ћемо говорити о Пуританцима, најистакнутој можда људској заједници коју је свет икад створио. Мрске и смешне појединости њихова карактера налазе се на површини. Човек их може прочитати успут; ту се не траже пажљиви и подмукли посматрачи да их истакну. Годинама после Рестаурације они су били предмет необузданих научних заједања и спрдње. Они су били предани крајњој распуштености штампе и позорнице, у време кад је штампа и позорница била најраспуштенија. Они нису били књижевници; били су, као тело, непопуларни; они се нису могли бринути, а свет није хтео да их узме под своју заштиту. Они беху тако напуштени, без граница, доброј вољи и милости сатиричара и драматичара. Видна простота њиховог одела, њихов суморни изглед њихово говорење кроз нос, њихово дрвено држање, њихове дуге молитве пре и после јела, њихова јеврејска имена, изреке из Светог Писма које они уметаху у сва кој прилици, њихово забацивање људског знања, њихово презирање пристојне забаве, све то заиста долажаше као наручено овима који воле да се смеју. Али фило:офија историје не да се научити само од смејача. И свако ко прилази овом предмету треба брижно да се чува од утицаја овог смешног које је тако моћно, и које је већ завело толико одличних писаца.

,

„Ессо 1 гопге де! го, ед есео 1 по Сће тогбан репе! зе сопШепе: Ног ди: [епег а Гтеп позћго дезто, Ед еззег сац тобо а по; сопујепе.“

Они који дигоше народ на отпор; који управљаху његовим мерама кроз дуги низ судбоносних година; који су образовали, из најнезахвалнијих састојака, најсјајнију војску какву Европа није никад видела; који су бацили под ноге Краља, Цркву, Аристократију; који су, у кратким размацима времена домаћег устанка и побуне, учи-