Srpski književni glasnik

896 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

у божанским пророштвима. Ако њихова имена нису ушла у именике племства, они беху убеђени да су она забе. лежена у Књизи Живота. Ако не иђаше за њиховим сто: пама сјајна пратња упарађених слугу, легије анђела готових на услуге бринули су се око њих. Њихове палате беху куће несаграђене људском руком; њихове диадеме беху ауреоле које не могу никад ишчезнути. На богате и речите, на племиће и попове, они погледаху презирно, јер се сматраху да су богати драгоценијим благом, и речити узвишенијим језиком, племенити по праву што су раније створени, а свештеници, јер их је моћнија рука рукоположила. И најништавнији од њих беше створење

с чијим удесом се спајала тајанствена и страховита важ- |

ност; на чије најситније дело погледаху са зебњом духови светла и тмине; којему је било намењено, пре но што су небо и земља створени, да ужива у блаженству које ће устрајати и онда кад нестане неба и земље. Догађаји које кратковидни политичари приписиваху земаљским поводима, беху наручени ради њега. Њега ради царства се дизаху, цветаху и пропадаху. Њега ради Свемогући је прогласио Своју вољу преко пера евангелиста и преко харфе пророка. Њега је истргао један нимало обичан ослободилац из канџи једног нимало обичног непријатеља. Он је био искупљен знојем несвакидање агоније, крвљу неземаљске жртве. Ради њега се сунце помрачило, пећине попуцале, мртви поустајали из гробова, и цела природа се стресла на муке свога Бога на издисају.

Пуританац, тако, беше састављен из два различита

човека, један савршено самоодрицање, испаштање, благодарност, верски жар; други горд, хладан, несаломив, проницав. Он се бацао ничице у прашину пред Творцем; али он је стао своме краљу ногом за врат. У својој богомољној повучености, он се мољаше у грчевима, у је цању, у сузама. Он беше полулуд од светлих или страховитих илузија. Он слушаше анђеос«ке лире или искушљива шапутања нечастивих. Он могаше да спази призрак божанске прилике који се само указује блаженима у рају,

'