Srpski književni glasnik

828 Српски Књижевни Гласник.

да расположење њихових душа беше често повређено у напрезању да досегну што је за смртне превисоко: и знадемо, уза све то што су толико мрзели папизам да и они често падаху у најгоре пороке тога злот система, нетрпељивост и сумануту строгост; да и они имађаху своје пустињаке и своје крсташке војне, своје Дунстане и своје Де Монфоре, своје Доминике и своје Ескобаре. Па ипак, кад узмемо у обзир све околности, не презамо изрећи да су били честито, паметно, поштено и кори: сно тело.

Пуританци бораху се за ствар грађанске слободе поглавито с тога што то беше ствар вере. Постојаше осим тога једна друга странка, нимало бројна, али одлична по знању и способности, која рађаше заједно с њима по сасвим различним начелима. Говоримо о онима које Кромвел имађаше обичај називати незнабошцима; они беху, како се говорило у оно време, неверне Томе и немарни Галиони у погледу верских предмета, али страсни поклоници слободе. Загрејани изучавањем старинске књижевности, они истакоше своју домовину као свој идол, и узеше Плутархове јунаке себи за углед. Изгледа да су имали у себи извесну сличност са Брисотинцима из Француске Револуције. Али није врло лако повући црту разлике између њих и њих ових верних приврженика, чији тон и манире они кад год налажаху сходне за понашање, а кад год их, што је вероватно, нечујно усвајаху.

Прелазимо сада на роајалисте. Покушаћемо да говоримо о њима, као што смо говорили о њиховим противницима, са савршеном беспристрасношћу. Нећемо свалити на целу странку разузданост и подлост оних коњушара, коцкара, и убица под најам, које је нада на распуштен живот и на отимачину привукла из свих вајтфрајерских шпиља под Чарлсову заставу, и који су обрукали своје другове преступима какви се, док је била строжа стега у парламентској војсци, никад не трпљаху. Узећемо један повољнији пример. И ако мислимо да је краљева ствар била ствар верске лицемерности и тира-