Srpski književni glasnik

НАУЧНИ ПРЕГЛЕД.

Вђлосгтана Котапезса уесће 1508—1830. Пе Јоап В!ап: 51 Мегуа Нодоз. — Тотш 1. 1508.—1716. Ед ипеа Асадепше; Котапе. Висигезс!. Зјађ тецћпи отанс Ј. У. Зосес. 1903. — ТХ. 571 р. — 4.

Недавно ми је дошло до руку ово интересантно и врло лепо израђено дело двојице вредних библиотекара Румунске Академијг Наука у Букурешту. За нас има оно, поред опште научне вредности, и свој специјални значај, јер нам у извесном прегледу, са знатним бројем управо вештачки израђеннх фотографских снимака, пружа слику рада и неколицине наших људи на развитку штампарске вештине међу Румунима. А у исто доба пружа нам ово дело и могућност, да упоређењем, бар извесних фотографских снимака, разних старих издања румунских штампарија, са дотичним ранијим издањима истих књига у нашим штампаријама, тачније и поузданије установимо одношај у коме су стајале извесне наше штампарије, а нарочито цетињска и гораждска', према првим румунским

1 Узгред ћу само споменути, на «снову упоређења, не само снимака него и оригинала, трг овишких пздања Требника и Апостола од 1545 и 1547 године са издањима гораждске штампарије. Служабником од 1519, Псалторем од 1521 и Требником од 1528, и неких других околности, да је сасвим поуздана тврдња, да је гораждску штампарију око 1544 пренео у Трговиште логотет Димитрије Љубавић, унук оснивача њена Божидара Горажданина. А што се тиче цетињске штампарије, лако је могуће, да је и с њоме сличан процес био, али не могу ништа поуздано утврдити, јер нисам имао при руци ни оригинала ни псвесних снимака, да их са дотичним снимцима у овоме делу упоредим.