Srpski književni glasnik

У РР

у А | у у".

ЗАРА < Мич

МИР

Научни ПРЕГЛЕД. 67

штампаријама у Трговишту. На исти начин биће нам, помоћу овога дела, много лакше одредити још и сав утицај, што су га имале наше штампарије и њихове едиције, из краја ХУ и током целог ХМ! века, како на прве основе, тако и на цео даљи рад румунских штампарија и на њихова издања. Стога и наглашујем, већ одмах овде, да је једна од највећих грешака издавача овога дела, што су пропустили те одношаје како треба проучити, истаћи и научно утврдити, јер нијс могуће да их нису опазили, када су опазили и нарочито истакли везу између трговишког Макаријевог Четверојеванђеља од 1512 и београдског од 1552 године (стр. 20), — а међу тим у разним другим издањима има и много маркантнијих палеографских и других обележја, која јасно говоре о тесној вези извесних румунских и наших издања.

Што се тиче техничке стране овога дела — она је управо примерна и служи на част Румунској Академији Наука, о чијем је трошку угледало света. А ис обзиром на садржај овога дела можемо само констатовати чињеницу, да су аутори свој посао у главном ваљано свршили и према постављеној задаћи пружили прилично добар и скоро потпун хронолошки преглед, с кратким палеографским описом, свију сачуваних и познатих издања старих румунских штампарија на црквено-словенском, румунском и грчком језику, додавши му уједно и кратке описе неколико едиција на ђурђијанском и арапском језику, штампаних у Трифлису и Алепо, са назначењем, да их је штампао овај или онај Угро-Влах:!, за овог или оног влашког господара.

Далеко би нас одвело, да и у најкраћим цртама изнесемо сав садржај овога дела, те ћемо се ограничити само на она издања, која за нас, као Србе, имају нарочити интерес. Стога ћу и од издања на црквено-словен-

! Тако је на пример 1710 издао у Тифлису један ђурђијански

служабник неки Мпхајло Стефановић (Мјећа 5еегапезу -5гегапоу1с ),

за кога се каже да је Угро-Влах, а по свој џрилици беше Србин из Угро-Влашке (р. 483—4).

ђЕ