Srpski književni glasnik

ОЦЕНЕ п ПРИКАЗИ. 561

бтнетали су И Ш да је силан новац и марву

ЗА се. плетао у политичке и административне послове, да га Е- " оцрне пред Дворским Војним Саветом. Свим тима гла__совима веровао је кардинал Колонић, јер су му били по ћуди, и љуго је корео патријарха због онога, што он ије учинио. (Гаврило Витковић „Споменици из будимЕ ског и пештанског архива“, ТУ, стр. 7—8.; Ј. Радонић: „При__лошци историји Срба у Угарској“, „Летопис Матице · Српске“ књ. 223—4, 1904, сеператни отисак, стр. 17 и д.) 8 Зато је Арсеније | писао друго писмо А. Микулићу из __Српског Кувина, где се чуди, како и он може веровати у | таке лажи, када зна, да се патријарх због зимских станова немачке распуштене војске није никуда из Липо|. _вине могао маћи и када зна, како су Срби у Ћесаревину · прешли сиромашни и бедни и у њој затекли исте такве Србе. Патријарх моли А. Микулића, да о свему томе обапости кардинала Колонића и да буде на руци његовом _ калуђеру, који ће доћи у Хрватску, да купи за њега

гладна година. __ Важност ових писама истиче писац у другоме делу чланка коме је додао неколико примедаба и Г. Д. Рува4 ац, тада уредник „Српскога Сиона“. Ми ћемо пак због их писама истаћи само ово: Патријарх признаје, да је _ с бедним српским народом, опљачкан прешао у Ћесаре_ вину („Српски Сион“, ХМ! стр. 74 ии.), и то нам је ње" "гово признање ваљана потврда писама, која је издао А. __Ђукић у 219 књизи „Летописа Матице Српске“ стр. З0 и д., горких: речи скитача Стефана Раваничанина („Летопис“, 43 стр. 76 и и.), искренога признања Партенија Павловића __(„Гласник“ 23 стр. 252 и и.) и осталих савремених бележака, _у којима се оплакује несрећа српскога народа због тур_ ских, немачких и угарских насиља. Међутим су Срби већ __онда истицали, да нису дошли као обични бегунци, да _су своје добро у Србији оставили због привржености (бсбурговцима и власт им је то признала, а касније се

жита и вина, јер је у Угарско; 1693 била због скакаваца ·

пао ис

%

| ж 2 4 р