Srpski književni glasnik

862 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

то признање сматрало за најбољи доказ о богатству досељеника. — Није пак тачно мишљење, да се тек од Бартенштајна (Ј. Вапепзје, „Кигтег Вепсћ!“ 5. 25) верује, да су Срби с имањем прешли, јер то истиче већ на пример Карафа 1691 године (Витковић „Споменици“ 1, стр. 1. и и.) и ћесарска привилегија од 4 марта 1695. — На крају овога чланка је опис једнога печата Арсе. нија Ш и друга примедба Г. Д. Руварца о печатима српских патријарха и архиепископа.

У „Српском Сиону“ за исту годину СМ, број 19, стр. 338, ид.) штампан је његов други прилог „Покушај унијаћења Срба у Коморану“, где је саопћено писмо за: гребачког епископа М. Борковића од 7 маја 1768 истоме римокатоличкоме калуђеру у Коморану о поунијаћеном — како се види само на око — српском свештенику Димитрију Монастерлији. Ово је писмо још један доказ за српску неискреност код унијаћења, а и за римокатоличку, јер је брига за Унију била тада само средство за препоруку државним и црквеним властима. У 14 броју „Српског Саона“ исте године (ХУМ штампао је писац чланак „Путовање патријарха Арсенија Ш. Црнојевића у Хрватску“ где је издано и неколико писама писаних већином. А. Микулићу о путу патријарховом у Липовину 1692 и 1693. Нека су од ових писама погрешно употребљена код Лопашића („Отада Капоуас“ стр. 139. и д.), Грбића („Карловачко владичанство“, 1, стр. 229, и и.) и Смичикласа („Роуле5! Нтуа!з Ка“, П, стр. 260 и и.), а сва су пак добродошла допуна „Прилозима“, што их је издао Ј. Радонић у „Летопису“ 223—234. Од седам изданих писама писао је три (1! ЈУ и

У) И. Поповић унијатски владика загребачком епископу 3 А. Микулићу, једно, (Ш) му је писао крижевачки вицеге- _

нерал И. Максимилијан, два (УМ и У!) кардинал Колонић, а _ једно (Ш) писао је (Арсеније ШИ. Максимилијану. Од пи. _

сама И. Поповића два су писана латински, а једно већином _

кајкавски, и из свих се види велики страх од Срба и бојазан, да не изгуби или од народа главу, или од др- _