Srpski književni glasnik

ОЦЕНЕ и Прикази. 863 жаве припомоћ. Писмо И. Максимилијана је пример, како су војне власти у Ћесаревини поступале са Србима, које су мрзели, али којих су се бојали и који су им требали. Најзанимљивија су писма Колонићева, који жестоко напада патријарха и његове владике, и кроз писма се осећа како му је жао, што због опасности од српских буна не може с патријархом поступати онако како би он желео,

Жестини и оштрим изразима Колонићевим не треба се.

овде чудити, јер је он знао да ће у главном на тим речима и остати, а знао је он у осталом и жешћи бити, када је на пример писао за православне владике. (Ер!вкор: затансп аш! ронив аће, МШез М. „Зутђојае“, П, р. 726). Писмо Патријархово И. Максимилијану једино је готово по облику и садржају првом његовом писму А. Микулићу. |

У „Српском Сиону“ за 1907 (ХУП, број 19, стр. 290, и д) изишао је пишчев чланак „Једно писмо марчанског владике Павла Зорчића“, где је штампано хрватско писмо најгорег унијатског српског владике од 7 маја 1678. У његовој титули стоји поред осталог и Ергасориз Мајасћотит, и то је дало писцу повода, да напише неколико речи за потврду, да су Власи латинских и хрватских извора исто што и Срби — тим наравно он није хтео целу литературу о том предмету ни покретити,а камо ли критички испитивати.

У листу „Богословски Гласник“ за 1909 (ХУ св. 4 стр. 267 и д.) написао је исти писац „Прилог историји горњо-карловачког владичанства“ и додао му пет писама писаних између 1727 и 1739, која се сва тичу владичанства у Плашком. Једно (1) је писмо барона Сетала загребачком епископу Ј. Брањугу о оснивању владичанске столице у Плашком. Једно (П) је хрватски писано писмо првог плашчанског владике Данила Љуботине истом загребачком епископу, у ком му јавља, да ће посетити Србе

| у Топуском и у добру их поучити. Два (Ш и 1У) јесу

писма познатога грофа Харберштајна, где уверава загребачког епископа Ј. Брањуга, да се иза смрти Д. Љубо-

а о ем