Srpski književni glasnik

БОЈЕ Л Е'ПЕК Е. 77.

пуно оцењена једним рефератом, него је потребно да више познавалаца напишу сваки свој реферат те је тек онда у тим рефератима обухваћена потпуна и свестрана оцена дела. Код књиге Г. Мурка држимо да може бити исти случај, те се, према обећању које смо добили, надамо ускоро донети још један реферат о њој од не мање компетентног нашег сарадника. Тај нови реферат не би потро мишљење Г. Ћоровића, него би заједно с њим допустио да се створи просечна оцена о делу Г. Мурка.

ИПА

„Кроз живот“. — У приказивању почетничких стихова, „Српски Књижевни Гласник“ се држао начела да је о слабим почетцима боље и не говорити но рђаво говорити, јер воља, рад и књижевне амбиције увек заслужују обзира. „Песме и проза“ Г. Жарка Лазаревића, које су изишле у засебној књиги под општим насловом „Кроз живот“, имају извесних врлина којим заслужују да се, ако ништа друго, а оно бар као појава забележе. Г. Лазаревић има извесне опште књижевне углађености, није неписмен и стихови су му прилично глатки и правилни. Али, ипак, те песме немају ничега особеног и особитог да се са похвалом на њима заустави. Песник је у врло општим осећањима и у оној општој књижевној фразеологији, која тако једнолико чини готово целу нашу најмлађу поезију. После прочитане целе збирке ових стихова утисак остаје сасвим блед и неодређен, а ниједна нова мисао, ниједно оригинално осећање, ниједан

_ крепак и рељефан израз не задржава се у сећању.

Х.

Иван Југовић у новој светлости. — Иван Југовић (Јован Савић) заузимао је угледно место у просветној историји обновљене Србије. Са Доситејем Обрадовићем он је основао Велику Школу у Београду, Вук Караџић сматрао га је за једнога од најученијих и најпаметнијих Срба, а Сима Милутиновић назвао га је „Српским Соломоном“ и „Српским Питом.“ Прошле године, када се прослављала стогодишњица београдске Велике Школе, упоредо са Доситејем, прослављен је и Иван Југовић, и

Министарство Просвете расписало је велику награду за израду Југовићеве биографије.

Такав Иван Југовић изгледа, али у стварности он је био другачи Г. Драгутин Костић публиковао је у 351