Srpski književni glasnik

86 Српски КњЊижЕВНИ ГЛАСНИК.

гова сапутника нешто паде. Плави и отвори уста да захвали, но одмах крену даље, јер га заостала богаљева_ нога добро куцну у слабине. Мајмунска наказа се удобније намести на самару, опет искриви главу и поче: у

Дарујте на сакат, мале,

И спази мене.

— Господине, — преврну пренемажући се: — једно париче, једно металиче, а> Жи'ти кокона твоја! Сакат без нозе...

Кад се маших за новчаник, он лупешки окрену арнаутски плавојку, будући у уверењу да га нећу разумети: |

— Виде ли2 Ова је сорта највећи зевзек. Воли да те гледа и да ти одмах пару да, као да си му за срце прирастао. Гледај како је зинуо у мене као будала!

Задрхтах, али му бацих новчић. Он га ухвати, метну у торбу испод своје горње хаљине, па задовољно настави својему другару:

— А кије па будаленг Си ћукан!: — Сполајети, го-

сподине, — окрену се мени — да ти је жива коконата! И ђаволски кину. — А одакле сте2 — рекох му арнаутски, колико

да види да сам га разумео. Он се ни мало не збуни. Као да ништа није ни било. Само опоро ошину кљусе, опсова га и настави:

За душа, мале,

За Господ, мале. Господ здравје, мале, Господ живот, мале Да ви дава, мале. Господ...

Коњ често застаје, богаљ скрнави име Господње, и прави безобразне шале за мимопролазницима, смеје се

1 А виде ли будалу: као ћуран.