Srpski književni glasnik

858 Српски КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК.

— Тасе, пуљи овамо! — ослови га и такну штапом, — која од овије кокони највише бендисуваш>

Тасе исправи мало искривљену главу, премери даме у колико је то могао, па се окрену сабеседнику и спусти леву руку на колено. Мало је гурну напред, саставивши је у песницу, и поче да таре палцем о врх кажипрста: хоће најпре новце, па да да одговор.

Пролазници замахаше главом од чуђења да и овај идиот, који не може ни речи да извеже, зна да се погађа за услугу која му се тражи: да добије најпре новац, па тек онда да размисли...

Једна му од дама удели. Поред тога што га пратилац понова упита која му се више од њих допада, он непомично ћуташе. Очевидно чекаше да му и друга удели, па тек онда да срце имадне слободан избор. Јер чим се сви троје кренуше, он учини:

а уву ~

Окретоше се и насмејаше. Он беше опружио једну руку пут госпође која му даде милостињу, нишанећи је право у очи. А кад виде да су га спазили, он се кретенски засмеја, метну руку на десну страну груди, мислећи ваљда да му је тамо срце, избечи очи и замумла:

— Му!

После овога Тасе Мрсуљче устаде и одгега прљавом улицом.

(Наставиће се)

ГР, Божовић.