Srpski književni glasnik

90 Српски КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК.

Маркиз. -— Хтели су да вас известе картом, како не бисте јурили и газили блато по овом гадном времену, тим пре што станујете далеко, мислим>

Роза. — О! не мари, господине.

Маркиз. — Али, знате, било је журбе...

Роза. — Да. Разумем. Дакле, кадг идућег четвртка2 Имате ли што да ми кажете2

Маркиз. — Ништа много. У четвртак. Јер дотле неминовно ствар да се реши, у једном или другом смислу. И у оба случаја, Жана и мати ће се вратити до

идућег четвртка. ,

Роза, погдрављајући лако главом. — Господине. (Хоће да изиђе).

Маркиз. — Почекајте који тренутак. Киша лије као

из кабла. (Подижући завесу). И како још само пљушти! У осталом, је сам запазио да кадгод пада киша у Паризу, у нашој улици увек има највише воде... Да, за чудо како дажди у улици де Лил! Седите.

Роза. — Немам много времена.

Маркиз. — Ето сад! А да је сестра овде ви не бисте отишли пре једног часа» ј

Ме а дио

Роза — То је друго нешто. Уверавам вас, господине, да врло журим.

Маркиз. — Останите док не престане пљусак. Ја то желим. (Смотрив завијене пакете на пианину). То је ваше>

Роза. — Да. Умало не заборавих... Не бисте ли се примили да то предате г-ђици вашој сестри То сам по њеној наруџбини купила...

Маркиз. — Шта је тог ако не буде индискретно 2 Врло сам радознас.

Роза. — О! може се видети. (Развија пакет). Једно јастуче за игле и један оквир од старе свиле...

Маркиз. — Како! Жана да купује такве ствариг То је врло ружно... не налазите ваљда... само

Роза, запрепашћена. — Можда... Не знам..

РИЧИ о ИН У