Srpski književni glasnik

108 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

— Ја баш ни мало не желим да сви буду као ми. Нека буду здрави, нека им Бог да... Зар ће моје ране мање болети, кад заболе и друге%.. Али што да нас мећу

у затвор Зашто живе затварати у гроб2! — Право!... Право!... Нека буду здрави! Нека им Бог да, али и ми да умремо старински — сложише се сви и одвукоше се на своја места, да се одморе. Анка подреши свежњеве, па стаде нешто шити и кројити за | мужа. МИ Мергењ је нешто бола иглом. Салбанови су 2 тихо јечали у помрчини, а Пронд је купио мреже крај У ватре и промуклим гласом причао Битерхај: |

— Причају да је мала Груба Бака, што је имала пет крава, једно јутро изишла да тражи у пољу стоку. Тамо је нашла цвет са пет гранчица и, не изломивши ни једне, ; донела га кући. Метнула га на постељу, брижљиво покрила. Потом села да музе краве. На једанпут... звррр! зазвонише јасни звончићи, падоше маказе са стола. Старица задрхта, те се просу млеко. Скочи у јутру гледа: цвет... лежи цвет! Она се врати, па опет седе да музе. И опет зазвонише звонцад, маказе падоше са стола. Опет се просу млеко. Она скочи у јутру, гледа: цвет... лежи цвет! Трећи лут се полако прикраде и погледа кроз пукотину на вратима. На левој страни, где спавају жене, где је клупа за неудате девојке, седи дивна девојка. Над сјајним очима надвиле се црне обрве, као куне обрнуте једна, другој шапама, уста су јој од ливенога сребра, нос од кованога сребра... Кад говори, као да лептир на образима лепрша, кад гута, као да у грлу подскакује ластавица. Кроз белу одећу сија се месечинасто тело, кроз провидно одело просијава дивно тело.

„Мало по том Хаџит-Бергењ, син господара „Славно око Крваво“ крете се у дубоку шуму, у тамну планину, у лов. Гледа: поред куће Грубе Баке што има пет крава, седи на чворноватом мелезу веверица. Стаде он нишанити и добро стрељати. Од ранога јутра до мрклога вечера не погоди ни један пут. О сунчеву заходу упаде му стрела у јуртин димњак. „Бако, узми и дај ми стрелу“