Srpski književni glasnik

У 44: а, « а . + ћи РВ

ПЕСМА О АЛХЕМИЈСКОМ ПОКУШАЈУ.

На путу својем наиђох на нешто Камен ил' смолу, ил' дрво — по лику Божјем срезано, извајано вешто;

И делић твари човечјем облику Подобан хтедох обићи, кад ману Отровну дух зли души пружив шану:

„У злато треба да обратиш ово, Усуд је теби досудио тако“.

И мени сађе надахнуће ново: Примив за удес реч злог духа лако, Да оплеменим грубу твор прионух; И никад снагом ни вером не клонух.

Поднесах многе жртве нечувене: Делић по делић свог сам бића дала; Одричући се свих радости жене, Знајући да ће награда ил хвала Обићи мене, ал' ме нада прати. Задовољење дело ће ми дати.

Већ су године прошле од то доба... Истроших младост, а из срца врела Источих крв, и као снагу роба, Сок живца сваког исцедих, и смела, У овом лудом са природом боју, Изгубих свежу и пролећну боју.