Srpski književni glasnik
Download:
Show in BnLViewer
АПАТИЈА.
К'о легендарни херој да стојиш,
Да се препрека никад не бојиш,
И чврсту вољу имај сваки час;
Нек ти челичан загрљај прија, —
Разбиће ипак тебе код нас: 5 Апатија!
Интриге подле и сплеткарење,
Лукави шапат и глупо мњење
Презри, — ал' све то није опасно!
Страдати нећеш ни клетвом чијом,
К'о завист ће те убити ласно: Апатијом !
Геније буди, ко Христос чедан, Или ко Сократ буди праведан, Брзо ћеш дане скончати ове — Да смрт, распеће, на те не зија Љуто се наше оружје зове: Апатија.
(С бугарског превео Владимир СТАНИМИРОВИЋ).
Иван ВАЗОВ.