Srpski književni glasnik

АПАТИЈА.

К'о легендарни херој да стојиш,

Да се препрека никад не бојиш,

И чврсту вољу имај сваки час;

Нек ти челичан загрљај прија, —

Разбиће ипак тебе код нас: 5 Апатија!

Интриге подле и сплеткарење,

Лукави шапат и глупо мњење

Презри, — ал' све то није опасно!

Страдати нећеш ни клетвом чијом,

К'о завист ће те убити ласно: Апатијом !

Геније буди, ко Христос чедан, Или ко Сократ буди праведан, Брзо ћеш дане скончати ове — Да смрт, распеће, на те не зија Љуто се наше оружје зове: Апатија.

(С бугарског превео Владимир СТАНИМИРОВИЋ).

Иван ВАЗОВ.