Srpski književni glasnik

ИЗБОР СРПСКИХ ГЛАВАРА.

(Крај)

Како је у Црној Гори стално владао утицај римски, а слабо грчки, ми ћемо гледати само први да расветлимо, ма да се и код Грка у једној додонској повељи помиње обртање. У овом часопису нема простора да се манумисија кроз векове пропрати, па да се зађе и по траговима у хришћанској цркви, за то ћу се држати само црногорско-римске подударности.

Одмах пада чудновато: каквог сродства има ослобођавање робова с бирањем црногорских главара! Међу тим ипак стварне противности нема. Јер, и у једном и у другом примеру тежиште је: промена положаја на боље — од роба постаје слободан грађанин, а од обична Црногорца, главар, јер без потврде народне наслеђе му ништа не вреди. Ја ћу још један српски пример навести, ма да је привидно врло несродан, као и она два горња између себе, а опет има узрочне везе. Пишући о женидби у Рисну, Вук Караџић: наводи и ово: кад сватови дођу девојачкој кући, поздраве их пуцњавом, на што им и они истим начином одговоре. Кад већ уђу у кућу те поседају за трпезу, девер пође к вереници и обрне је унаоколо шри пуша пут истока, по том му се она поклони и с њим пољуби. — Ова драматизована радња у обичају савршено тежи истом смеру као и оба горња симболизовања, то јест: да младу ослободи од очеве власти и да огласи прелаз у равноправни положај код

1 „Живот и обичаји“, стр. 10.

| 3 : | | | ј |