Srpski književni glasnik

6)

116 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

„Да је проклет и од Бога и од људи сваки онај, који друкше радио, и срећа му се и све његово као камен скаменило, ко за вечита времена не чувао право бораца војводе и ко не признавао право потврђивања војводе Дреци и његовим потомцима, докле их буде!“ За овим се војвода Дреца захвали народу и предложи за првога изборног војводу Дрекала као човека мудра и верна, који је знао срећно свршити поверени му посао. Народ на то пристаде, и војвода Дреца скиде војводску капу са своје главе, закити је дреновим цветом и метну је на главу војводи Дрекалу с речима: „Срећно ти војводство од народа изабрани а од мене потврђени војводо!“ Па се с њим загрли и пољуби, а то и народ учини.

У овом примеру десио се један редак случај да се стари војвода својевољно одрекао наследна војводства и пренео то право на народ, истина ипак с малим ограничењем, да је потребна његова или потомку му потврда.

У овом церемонијалу врло је провидно, што војвода меће своју капу новом избранику на главу, а његову опет меће на своју. Ова симболична радња значи: „преносим с мојом капом и моју власт на тебе, а ја се с твојом капом драговољно враћам у твој дотадашњи положај обична племеника. Овде је капа, може бити потпуно играла улогу главарског негдашњег шлема или каквог било покривала за главу, различна од народног.

Кад смо већ зашли у изборне облике, долази ми под руку да изнесем и једно своје мишљење, за чијим објашњењем одавно трагам. У свима селима око манастира Жиче вели се: „Жича седмоврата“, а то се тумачи тако, као да се у њој крунисало седам владалаца. Најстарији писани помен о томе, који сам ја могао наћи, јесте код Давидовића,! где он вели: „на Жичи има „седам зазиданих враша, о којима кажу да су одмах зазиђивана чим би крунисани краљ кроз њих прошао. Дави-

1 „Летопис“ 13, стр. 14.