Srpski književni glasnik

ИзБОР Српских ГЛАВАРА. 4

довић је био у Жичи године 1822, описао ју је, па чак и насликао, и то је уједно најстарија слика ове славне задужбине. Ова је белешка заиста врло позна, али добро те и ње има. После њега бавио се у Жичи Јоаким Вујић, али о томе ништа не помиње, а код Милоша Милојевића! и Милана Милићевића та стара прича већ је забележена. Милићевић је шта више наводи у два маха:: „Жича, 1 сахат на југозапад од Карановца, на десној страни Ибра, бели се и данас ова знаменита задужбина Стевана Првовенчаног.“ ИМ доиста је народно веровање да сеу њој крунисало седам српских краљева, са шта се она и зове „седмовратна Жича“, јер за сваку крунисану главу пробијана су нарочита врата. Исто овако забележио је и Карић.3 Ја сам до сад три пута свраћао у Жичу, и увек слушао истоветно предање као и моји претходници, дакле ту се слажемо. Али, за чудо, у Вуковим Народним Песмама, па ни у његову Речнику нема ни помена о „седмовратној Жичи“, па то не нађох ни у Даничићеву „Рјечнику“ и нигде више у старим документима. Да ли је збиља Жича била седмовратна; То јест има ли на њој 7 зазиданих врата, и је ли се у њој крунисало 7 владалаца> Да ли је народна прича легенда или стварна историска истинарг На сва та питања за сад не можемо дати тачан одговор, јер архитекти, као најпозванији да ову загонетку реше, нису на ову околност обратили пажњу. За то мени ништа друго не остаје него да се држим само традиције и њу да анализујем, у колико се може у њој крити истине. Овај пут није поуздан и закључан, јер се оснива на неким даљим, посредним, логичким закључцима, али ништа не смета да и тај начин употребимо.

Прво, откуд у народу, рецимо, та легенда2 Апсолутно није могућно да ју је народ без икаквог повода

1 „Сион“, 1, од год. 1874.

2 „Гласник Српског Ученог Друштва 21, стр. 21 и Кнежевина, 654. з „Србија“, стр. 715.