Srpski književni glasnik

са а (' пе И

њ "фи ЈУ А

. 1 Ј “ -_ Пизи > У

118 Српски Књижевни ГЛАСНИК. 3

измислио, јер то никад не бива и не може бити. Чак и највероватнија предрасуда ипак има неку стварну, макар погрешно протумачену појаву за узрок. — У Неверској недалеко од Упсале, има једна ливада која се зове Мора, на којој су у старо време бирани краљеви. У средини је стајао велики мора-камен, на који су подизали краља после избора, а наоколо се низало друго камење с натписом, коме је изабраном краљу који камен припадао,' јер је за свакога новог краља нов камен побијан.

; ЕУ

Ако поредимо српски обичај са шведским, видећемо да их је једна иста побуда руководила: — да нови владалац у свечаном тренутку по избору треба да заузме неки сасвим нов положај и правац. Нимало ме не би изненадило, кад би се прегледањем зидова утврдило: да збиља има на Жичи неколико зазиданих врата, куда су крунисане главе излазиле. Чак и изгледа да збиља има неког трага од зазиђивања иза певница, али ти су отвори, ако су заиста постојали, били доста уски и неугледни. Међутим то ништа не смета, јер спремљених врата за нове владаоце није могло бити од почетка, него су их тек пред ново крунисање пробијали, и дабогме за такав тренутак и за пролаз само једног човека није ни требало правити права рагастовима утврђена врата, а и сама би грађевина тако великим разваљивањем изгубила потребну чврстину, што никоме није могло ићи у рачун. И у простом нашем народу има неких обичаја, који као да овамо нагињу и да могу послужити као доказ вероватноће да су у Жичи пробијана нова врата за нова владара. Свуда код Срба, па иу самом Београду, на један се обичај врло бодро пази. После венчања сватови се с младом и младожењом увек враћају другом улицом, а не оном којом су отишли у цркву на венчање. Претиван поступак не ваља, јер би донео несрећу младенцима. Дакле и у овој важној примени живота не сме се исто тако исти правац узети као ни при владалачком

иако аза бе посао ојачања ви ЗНАО СИНЕАОСНОВИВА НИ

1 богтпт, ур. еб. 1. 327—328.