Srpski književni glasnik

124 Српски Књижевни ГЛАСНИК. научни анпшалкохолни покреш из њега изводи. Истина је да у душевном и друштвеном животу човечјем уопште нема само једнога узрока; исто тако има алкохолизам своје узроке и саузроке, али је при свем том он најјачи саузрок свеколике оне беде, за коју се чини одговорним. До овог закључка долази се марљивим упоређивањем и одмеравањем појединих чињеница по овоме питању; тако је на пример Бунге тачно и критично упоредио статистичке податке о здравственом стању 445 породица, и на основу тога упоређења извео закључак, да је алкохолизам, то јест хронично тровање алкохолом — алкохол је у свима облицима само отров и утиче на сваки организам, па и човечији, као отров — узрок дегенерације, изметања.! А исто тако може се у другим случајевима доказати, да је алкохолизам утицајни, одлучни узрок осиромашавања, пада у беду, физичког и психичког оболевања.

аса

~“

МУ. ДУ

То значи: ми можемо, ми морамо алкохолизам непосредно етички проценити и осудити. Једном као делатни и одлучни узрок многих беда, а затим ћемо проценити и осудити побуде за пијење алкохола. Ко се данас одлучује за пијење алкохолних пића, тај се одлучује за узрок небројених патња и једно у сваком погледу промашено, управо патолошко друштвено укупно стање.

; , а с Ки ка ~ а њој онај она пјева а и Бања

Кад нас историја алкохолизма поучава, да се алкохолизам, то јест опште и уобичајено пијење алкохолних пића развило и скоро патолошки уврежило тек од Три: ' десетогодишњег Рата (1618—1648) на овамо, онда је тим већ казано, да имамо посла са једном историском, а не неотклоњивом природном појавом, да се дакле побуде | алкохолизма, као и његове чињенице, могу и морају про- | цењивати.

Заслуга је Арепелина и других научника, што су примерним огледима доказали, да се пијењем алкохолних

' Випсе „АТкоћојуегш Шипе ипа РПесепеганоп“, Геђрас 1904; потпуна статистика у „Уптећом з Агећју“, књ. 172. 1904.

+, зена